Reign of Winter

Of Dragons, Portals, Wine, and Huts

Malo je reći da su naši avanturisti u poslednja dva dana (da, stvarno je prošlo samo dva dana) videli više čudesa nego ikada u svojim životima. Spasili su dečicu od zle veštice, ubili zmaja (PRAVOG zmaja ovaj put), sprečili otvaranje portala epskih razmera i putovali uz pomoć plešuće kolibe. Ali, idemo redom.
Prošli put smo se rastali sa našim avanturistima na pragu jednog tornja u kojem je navodno boravio jedan zmaj. Visoka sveštenica boginje Milani, po imenu Solveig, ponudila je avanturistima da udruže snage kako bi ispunili zajedničke ciljeve. Kako je šuma oko plešuće kolibe bila okružena Zimskom stražom (koju su mahom činili trolovi), trebalo je stvoriti dvostruku diverziju. Heraldisti će ometati trolove, a avanturisti će za to vreme srediti njihovog komandanta, belog zmaja po imenu Longrivič. Dezorijentisani i oslabljeni trolovi će se zatim skupiti da intervenišu u borbi na pogrešnom kraju grada, a avanturisti će imati slobodan prolaz do šume. Solveig je imala još jedan zahtev, lične prirode. Njena „prijateljica“ Bella je zarobljena u tornju i avanturisti su morali da joj obećaju da će pokušati da je izbave odatle. Da bi se osigurala da će plan biti sproveden do kraja, poslala je sa njima svog agenta po imenu Kalisto.
Ono što niko nije očekivao su bila deca. Naravno, nekoliko trolova je ostalo na straži u tornju i eliminisani su bez većih problema, kada su Arias i Nonek otkrili tamnice u kojima je bilo zarobljeno nekoliko izgladnelih siročića. Po rečima dece, u tornju živi jedna zla baka koja odvodi njihove drugare iz tamnica i nikada ih više ne vrati. Tu je takođe i jedna lepa, ali tužna devojka koja im povremeno peva dok je baka ne gleda. Ne znaju ništa o zmaju, ali jesu čuli čudne zvuke koji dolaze sa nekog od viših spratova tornja. E, sad. Ne možete tek tako mučiti ljude, pogotovo decu, a da nemate ukleti toranj. Na drugom spratu avanturisti su se susreli sa raznim izmučenim dušama koje su se malo igrale sa njima (čitaj: bacale ih okolo i gađale buradima), kao i sa zlokobnim smederevcem koji je progutao Maeve. Na sreću, Kalisto mu je uzvratila vatru (bukvalno) i Maeve je preživela. Sudeći po izgledu i mirsu kuhinje, ovde su se kuvala deca. Nimalo lep prizor, morate priznati. Zla veštica je pronađena, savladana, ali ne pre nego što je proklela Noneka. Problem koji je rešen prvom prilikom. U njenom radnom stolu otkrivena su pisma zabrinutih roditelja, kao i odobrenje od kraljice lično za sprovođenje veštičinih zlih namera (dodatak ishrani trolova i zmaja, radi postizanja boljih rezultata). Na sledećem spratu su pronašli Bellu, koja se ponudila da odvede decu na bezbedno, dok su se avanturisti bacili na glavni cilj svog zadatka: bitku sa zmajem. Na poslednji sprat se izlazilo kroz vratanca na plafonu, što je značilo da su morali da izlaze pred zmaja jedan po jedan. Po svom običaju, Arias je izašao prvi i osetio kako mu se ledi krv u žilama. Ne od straha, nego, pa, od zmaja. Nonek i Maeve su bili sledeći, i dok se Maeve ledila zajedno sa Ariasom, Nonek je pokušao nešto što nijedan čovek (ili tigar) pre njega nije, a da je preživeo da priča o tome – zajahao je zmaja i tukao ga sa leđa. Za to Vreme su se pojavili Vasilisa i Trodir, ali sve što su mogli je da odvlače pažnju zmaju sa Noneka koji mu je sedeo na leđima. Pre nego što je Keeya uopšte stigla da se popne, zmaj je bio mrtav, raščerupan, i teatralno bačen sa vrha tornja (drama queens). U tom trenutku, buknula je lomača na suprotnom kraju grada i avanturisti su pohitali ka začaranoj šumi.
Nekoliko trolova koji su ostali na obodu šume nisu predstavljali veliki problem. Međutim, ono što se nalazilo u šumi je bilo mnogo strašnije. Avanturisti su prvo naišli na neobično vilinsko stvorenjce koje je čuvalo nešto za šta će se kasnije ispostaviti da je vodeni portal. Na proplanku se nalazila bara puna neobične srebrnkaste tešnosti. Sa sredine bare je tešnost kapljala na gore, prema nebu, a na baru i oko bare je padao sneg. Kada su vilica i njen pomoćnik savladani, avanturisti su uradili nešto jako glupo. U neobičnu baricu koja se nalazila pred njima su ubacili kamenčić. Umesto da potone, kamenčić je poleteo prema nebu. Zatim su u baru ubacili manju vilicu, koja je takođe poletela prema nebu. Zatim je u baru uskočila Maeve. I poletela. Ali, dok je ona letela, ostali su u daljini videli malenu figuru kako pada sa neba i čuli tup udar. Nekoliko sekundi kasnije, i Maeve je padala ka njima, ali ludom srećom ostala je živa.
Prateći put kroz šumu, avanturisti su po prvi put videli obrise plešuće kolibe. Međutim, koliba je bila okružena vrtlogom od senki koji se uzdizao skroz ka nebu i bilo je nemoguće proći kroz njega. Keeya je pretpostavila da je u pitanju portal u nastanku, koji je usidren na nekoliko lokacija u šumi. Maeve je osetila istu vrstu magije kao i kod vodenog portala, ali je ova magija bila toliko jaka da ju je oslepela na nekoliko minuta. Uz pomoć ostalih članova družine, uspela je da ih odvede do još jednog izvora takve magije i tako su se avanturisti našli pred zemljanim portalom koji je čuvala još jedna vilica. Kada je i ovaj portal bio oslabljen, pronašli su i treći, vazdušni portal. Nakon što su sva tri portala oslabljena, Maeve je osetila kako se čudna magija polako gasi. No, padala je noć, i naši avanturisti su rešili da odmore u jednoj kolibici u šumi. Unutra su naišli na ženu, pripadnicu gradske straže, koja je oplakivala smrt svojih saboraca. Po njenim rečima, čudna šumska stvorenja su ih napala kada se šuma misteriozno podigla oko njih. Ona nije znala ništa ni o portalima, ni o kolibi, iako ih jeste primetila lutajući šumom. Avanturisti su joj pomogli da sahrani svoje prijatelje, a zatim podelili čuvanje straže.
Dok je Maeve bila na straži, ništa neobično se nije desilo. Trodir ju je nakon nekoliko sati zamenio. I dok se trudio da ne zadrema pored Laike, spazio je u daljini logorsku vatru i durbinom (zamislite, setio se da ga ima) razaznao tri ženske i tri muške figure kako sede oko nje. Pokušao je da im se približi nečujno, ali ga je jedna od devojaka primetila i pozvala da im se pridruži. Veran svojim moralnim načelima, Trodir nije želeo da tek tako napusti stražu i izloži svoje prijatelje potencijalnoj opasnosti, pa se vratio do kolibe i probudio ih. Keeya je preuzela stražu, a on i Maeve su se pridružili razdraganoj grupici pored vatre. Uz mnogo vina i pesme, naši heroji su shvatili da im je nedostajalo malo normalne ljudske zabave, i, svesni toga da se možda neće vratiti živi sa svojih putešestvija, prepustili se raskalašnoj prirodi lokalnih devojaka. Satima kasnije, Maeve je dopuzala nekako do kolibe, a Trodir se onesvestio od previše alkohola i zadovoljavanja svojih telesnih potreba. Na njegovu veliku žalost, probudio se kao od majke rođen, a devojke su nestale bez traga i glasa. I tako su dvoje mamurnih avanturista i jedna vučica tragali po začaranoj šumi za Trodirovom odećom i opremom, dok su im se ostali članovi družine smejali u pozadini, uz povremeno odvraćanje pogleda kad god bi neko od ovih dvoje ispraznio želudac.
Posle više od mesec dana traganja, naši avanturisti su se konačno našli pred plešućom kolibom. Tamo ih je dočekala Nežena Vasilovna, željna osvete za uništenje svoje Blede kule i ubistvo svog voljenog Radoseka (kojeg se avanturisti više ni ne sećaju, ali garantujem vam da će još dugo pamtiti njegovu kozu). Nonek se pozabavio Naženom, dok su ostali odvlačili pažnju njenim golemima. Konačno su mogli da priđu kolibi. Nažalost, sa ograde su visila dva tela, koja su avanturisti identifikovali kao plavog i crvenog jahača. Hrabro su zakoračili kroz vrata kolibe i našli se u neuglednoj drvenoj prostoriji. Prva reakcija im je bila: IT’S BIGGER ON THE INSIDE!
To be continued…

Comments

wolfjinx wolfjinx

I'm sorry, but we no longer support this web browser. Please upgrade your browser or install Chrome or Firefox to enjoy the full functionality of this site.